AKO IMATE STARE CEVI BEZ FILTERA, PIJETE METALIMA ZAGAĐENU VODU! Evo kada to može biti kobno po zdravlje: U ovom slučaju se hitno obratite vodoinstalateru!
JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" obratilo se javnosti, putem medija, saopštenjem u kojem navode da je voda za piće iz Beogradskog vodovoda higijenski ispravna i zdravstveno bezbedna. E sad, malo je ovo saopštenje delovalo zbunjujuće, zašto je uopšte stiglo u ovom trenutku kada bi trebalo da se podrazumeva da je voda iz vodovoda ispravna.
Međutim, istovremeno društvene mreže i sajtove proizvodjači flaširane vode i firme za proizvodnju filtera za prečišćavanje vode zatrpavaju reklamama svojih proizvoda uz napomenu-izvorska i kvalitetna voda da kvalitetnija ne može biti. Sa druge strane,stižu i zvanične statistike i brojke da se globalni biznis sa flaširanom vodom meri stotinama milijardi dolara godišnje ,ali i uz veliku ekološku cenu.
A istovremeno potrošači godišnje na svetskom nivou samo za vodu izdvajaju preko 350 milijardi dolara. Zbunjeni građani očito se nalaze u dilemi između - česme, filtera i flaše, pokušavajući da se snađu da li plaćaju stvarnu potrebu, strah koji se očito uspešno prodaje ili prevaru? Ključno pitanje ostaje-šta zaista pijemo, koliko to košta i ko na tome najviše zarađuje?
O ovoj temi su govorili Branimir Sević, izvršni direktor za vodovodni sistem JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", Aleksandar Petrović, vodoinstalater i Miljan Jovićević, ekonomista u emisiji "Redakcija":
- Beogradski vodovod u toku godine više puta daje informacije o kvalitetu vode za piće. On je veliki sistem sa više proizvodnih pogona. Voda koju proizvedu prolazi kroz više stupnjeva kontrole. To su prvo pogonske laboratorije na samim proizvdnim pogonima, službe sanitarne kontrole beogradskog vodova, Gradski zavod za javno zdravlje kao višestepena kontrola i na kraju Ministarstvo zdravlja kao najviši stepen kontrole - kaže Sević i dodaje:
- Kada imate takvu kontrolu, imate sigurno jedan ispravan proizvod, prema pravilniku o ispravnosti. Mi smo konstantno pod pritiskom javnosti i uvek se negde postavlja pitanje da li je to alternativa Beogradskom vodovu ili je to budućnost snabdevanja vodom građana. Trenutno i u vremenu ispred nas, najsigurniji način snabdevanja je iz česmovače.
Filter za vodu
Petrović kaže da filteri služe pročišćivanje metalnih cevi koje su prljave:
- Pri puštanju vode dolazi do pojave čestica, sitnih metala, svega što se nalazi u toj cevi. Onda, preko filtera, kada se sipa voda, dolazi do 99% čiste vode.
Sević objašnjava kvalitet vode u stambenim objektima:
- Objekti koji su stari imaju pocinkovne cevi koje su za zamenu i to je nešto što čeka stambenu zajednicu, to je obaveza stambene zajednice. To se rešava ispiranjem česme i to postojeće zamućenje treba da se pusti da istekne, i to će nešto izaći. To su najčešće oksidi gvožđa i oni su bezopasni. To neće ugroziti zdravlj potrošača, to je korozija.
Voda sa česme može biti opasna za zdravlje kada prolazi kroz stare ili oštećene cevi, posebno ako su one napravljene od olova ili su zapuštene. U takvim cevima voda može pokupiti štetne materije i bakterije, pa njeno dugotrajno korišćenje može dovesti do zdravstvenih problema. Zato se savetuje da se provera ispravnost cevovoda.
Flaširana voda
Zvanične statistike pokazuju da profit od prodaje flaširane vode u svetu godišnje poraste u proseku za 10 odsto, a da se meri milijardama evra. Sa druge strane, potrošači na globalnom nivou godišnje izdvajaju preko 350 milijardi dolara samo za flaširanu vodu:
- Prosečan stanovnik potroši od 5 do 15 litera flaširane vode sedmično. To je 877 dinara puta 52 sedmice dovodi nas do cifre od oko 45.360 dinara. U prevodu, oko 400 evra i to nije zanemarljivo. 70 litera je Srbija ispod granice u potrošnji na godišnjem nivou. Svaki stanovnik potroši 70 l na godišnjem nivou, svaka potrošnja je u Italiji sa 188 litara na primer - rekao je Jovićević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs